Formula uspeha je u stavu

Kompanija Beorol trenutno ima sedam filijala koje posluju na različitim tržištima sveta. Bio je poseban izazov uspeti u Dubai-u. 

„Za mene je čast što sam ušla u najuži izbor za preduzetnicu godine, sve moje saradnice su zaslužne isto kao i ja” – ističe direktor kompanije Sanja Jakovljević.

Put do uspeha je trnovit. Postoje usponi ali i padovi, a na toj “klackalici” opstaju samo najhrabriji. A među njih svakako spada i Sanja Jakovljević, direktor kompanije “Beorol” iz Beograda.

Priča o preduzetništvu je priča o riziku, trudu, odricanjima... Onima koji veruju u svoju misiju, suđeno je i da je ostvare. Takav je slučaj sa kompanijom “Beorol” osnovanom 1998. godine od strane nekoliko mladih vizionara, koji su bili spremni da se bore na tada turbulentnom tržištu, na kome nisu postojala jasna pravila poslovanja. Njihova vizija bila je da stvore kompaniju koja će biti lider na tržištu Balkana u svom delokrugu rada.

U “Beorolu” proizvode ručni molerski alat i pomoćni pribor, a svojim kvalitetom i asortimanom postali su prepoznatljivi kako u našem regionu, tako i u mnogim zemljama sveta. Zato i ne čudi što je direktorka Sanja Jakovljević uvrštena među najuspešnije preduzetnice u Srbiji za 2019. godinu, po izboru Udruženja poslovnih žena Srbije.

* Kompanija BEOROL izgradila je zavidnu reputaciju. Početak je bio težak, kada se sada osvrnete na put koji ste prešli šta biste izdvojili kao ono čime se najviše ponosite?

Kada se osvrnem, a osvrćem se često poslednjih godina analizirajući dobre i loše korake, teško mi je da izdvojim određene događaje, situacije, uspehe kojima bih se pohvalila. Namerno koristim reč pohvalila umesto reci ponos. Ponos je odraz gordosti, a gordost je najveća zamka u biznisu u koju možete da upadnete i veoma lako upropastite sve što ste izgradili – kaže Sanja Jakovljević i nastavlja:

Ono čime bih želela da se pohvalim, to je – otvaranje ćerki firmi po svetu. Trenutno imamo sedam naših firmi koje posluju na različitim tržištima. Mađarska, Dubai, Rusija, Rumunija, Crna Gora, Bosna i Makedonija. Posebno bih istakla uspeh i opstanak naših ćerki firmi na dva strateška tržišta – Dubai i Mađarska. Otvaranje ćerki firmi izuzetno je težak i zahtevan zadatak, a kada su u pitanju dva veoma teška tržišta onda se taj zadatak mnogostruko komplikuje.

Tržište Dubaia veoma je interesantno i sigurno većina ljudi ne zna da na tom tržištu skoro nijedna svetska kompanija nema otvorenu ćerku firmu – one koje su pokušale vrlo brzo su zatvorile. Svoje poslovanje obavljaju preko lokalnih distributera. Opstanak i izvođenje firme u pozitivan rezultat na takvom tržištu je naš veliki uspeh, i dokaz da i nemoguće može da bude moguće. Mi mali, iz male Srbije, sa našim balkanskim mentalitetom, pokazali smo da možemo da se izborimo tamo gde su mnogo jači i moćniji odustali. To je bio izazov, uspeti gde niko nije uspeo!

* Profesionalizam je Vaš zaštitni znak, klijenti Vas prepoznaju. U čemu je formula uspeha?

U stavu! Ako imate stav imate sve, a naravno da iza tog stava mora da stoji kvalitet.

*Nominovani ste za preduzetnicu godine u izboru Udruženja poslovnih žena Srbije, pa konkurišete za nagradu “Cvet uspeha za ženu zmaja”. Šta za Vas znači ovo priznanje?

Svi mi koji se bavimo biznisom u jednom trenutku želimo da dobijemo potvrdu našeg rada. Potvrde i pohvale nam ne pristižu, imate osećaj nevidljivosti, osećaj da vodite bitke koje niko ne vidi i niko ne ceni. Sportisti, političari, pevači, glumci … nakon svakog svog uspeha zastanu i budu nagrađeni, a mi u biznisu idemo napred bez stajanja, bez osvrtanja, stalno nezadovoljni postignutim. Za društvo je svaki naš uspeh normalan, nama niko ne čestita, nas uglavnom kritikuju i govore “lako je vama”.

A mi osluškujemo i tiho očekujemo da nam ipak neko kaže: bravo, dobro ste ovo uradili. Proširili ste glas o Srbiji širom sveta, cenjeni ste i poštovani mimo granica ex Jugoslavije. Potvrde dobijamo od stranih partnera, udruženja, organizacija, pozivaju nas da govorimo na svetskim skupovima kao relevantan faktor, mi smo proglašeni za jedanaestu proizvodnju u našoj branši na svetu, uzimaju nas kao reper za poslovanje, a u sopstvenoj zemlji smo nevidljivi!?

Udruženje poslovnih žena smo prepoznali kao veoma jaku i moćnu organizaciju koja vodi računa o ovakvim stvarima, koja se rukovodi istim principima poslovanja kakvim se i mi rukovodimo. Okupiti toliko članica i održati kontinuitet, to je veoma zahtevan posao. Pomno smo pratili rad udruženja, slušali komentare članica i mogu reći:  pohvale koje Udruženje dobija od svojih članica je za svako divljenje i respekt. Birali smo kome ćemo se otvoriti, ko je dovoljno respektabilan da mu se predstavimo, ko će nas predstaviti na način na koji smatramo da treba da budemo zapaženi. Kada se dobije priznanje od takve organizacije, onda i to priznanje ima ozbiljnu težinu.

Izuzetno nam je drago što je Udruženje procenilo da smo dovoljno dobri da uđemo i konkurišemo za prestižnu nagradu. Nadamo se da ćemo i mi našim učešćem u ovom konkursu uticati da se privuče šira javnost i da se ozbiljnije obrati pažnja na žene u biznisu. Primetili ste da se obraćam u prvom licu množine, iako je ova nagrada naslovljena na jednu osobu – preduzetnicu godine. Tako se izražavam, jer iza mene, jedne preduzetnice, stoji čitav tim žena koje su na direktorskim pozicijama, bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće. Za mene je svaka od njih preduzetnica godine i ovo priznanje, ako ga dobijem, sa zadovoljstvom ću podeliti sa svima njima.

*Preduzetnice u našoj zemlji suočavaju se sa mnogim problemima. Kako biste ocenili trenutnu poslovnu klimu i šta učiniti da se stvore povoljniji uslovi za poslovanje malih privatnih preduzeća?

Poslovna klima i tržište su dve nemilosrdne sestre sa kojima prosto morate da se izborite, ovo su dva ozbiljna elementa preživljavanja bilo gde u svetu.

Poslovna klima nas je mnogo mučila, ljutila i žalostila, ali pre svega žalostila. Sećam se koliko puta smo se osećali kao usvojeno dete u sopstvenoj državi, koliko puta smo ljubomorno gledali kako se daje došljacima, strancima, kako se u njih gleda sa nadom i sjajem u očima, koliko se njima pruža i kako se crveni tepih stavlja ispred njihovih nogu. Trudili smo se mnogo više, dokazivali se, bili ogorčeni, radili pet puta više i na kraju uspeli da stanemo rame uz rame tih došljaka.

Na kraju smo mi otišli na njihova vrata i ušli u njihove kuće. Naš uspeh je mnogo veći, jer smo se sami izborili za njega.

Na kraju, kada smo odrasli i uspeli, našli smo razumevanje i za “roditelje” koji nam nisu bili naklonjeni i oprostili im. Ali isti ti roditelji treba da sagledaju svoje greške i da ih ne ponavljaju u ulozi baba i deda, već da svoje unuke pomognu i isprave greške koje su činili na svojoj deci.

Koliko primećujem, država se trudi da finansira male i srednje biznise čak sa određenim delom nepovratnih sredstava. Mogu da dam primer delimičnog finansiranja inostranih sajmova koje je ukinuto pre par godina, to nije trebalo ukidati. Mala preduzeća se susreću sa problemima prostora, i tu bi država trebala da obezbedi određene subvencije i olakšice.

Država bi takođe trebala domaćim preduzećima koji se bave proizvodnjom da omogući kupovinu zemljišta za izgradnju proizvodnih hala pod veoma povoljnim uslovima, čak i da ih subvencioniše. Pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u industrijsko je neopravdan trošak koji svako domaće preduzeće može značajno da ukoči u razvoju. Umesto da se ta sredstva ulože u kupovinu mašina, u podizanje objekata, ona odlaze u takse.

* Šta biste poručili ženama koje se odluče da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke i postanu preduzetnice?

Čuvajte svoje porodice, i ne zaboravite da smo mi pre svega majke, žene, sestre, domaćice. Ova igra će vam veoma lako uzeti sve, ako ne budete oprezne i mudre. Nijedno dete na svetu ne zanimaju vaši milioni, mi smo za njih pre svega majke i tako treba i da ostane. Dete će se sećati mirisa kuhinje, a ne naših poslovnih uspeha i neuspeha – zaključuje Sanja Jakovljević u razgovoru za “Net Magazin“.